Аura Daničić | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Аura Daničić". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Увод
Ђура Даничић
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
У свом започетом делу Рјечник хрватскога или српскога језика, Даничић је предложио реформу латиничног писма по угледу на Вукову реформу ћирилице, и тиме се постигла пуна компатибилност латинице са ћирилицом, и избегле недоумице у којима графеме из диграфа стоје једна до друге, али се посматрају одвојено (нпр. наџивети, ињекција, подједнако итд.).Од Даничићевих графема, у ширу употребу је једино ушла графема Ђ ђ, уместо дотадашњег дј.
Улога и заслуге Ђуре Даничића
Осврнуо сам се, краткоће ради, само на тадашње српске прилике. Ни преглед стања у којем су се налазили други југословенски народи не би дао ведрију слику. Понегде бисмо, додуше, у једном или другом правцу наишли на изразитије резултате, али се зато на понеком другом пољу још јаче заостајало.
Приказао сам невеселу прошлост да би се боље схватиле заслуге оних који су допринели да се савлада растојање које је за нама. Један од најзаслужнијих је управо син овог града Ђуро Даничић. Хоћу одмах да нагласим: он је задужио не само свој народ него цело подручје српскохрватског језика. Област његовог рада била је култура, али благотворни одјек тог рада није мимоишао ни политичке односе.
Већ крајем 1846. Даничић је био боље оспособљен него Вук за расправљање о филолошким питањима. Полемику између Вука и Јована Хаџића, која је трајала већ десетак година у наизменичним „утуцима“ и репликама, докрајчио је разиграни почетник ударцем од којег се противник никад није опоравио. Даничићева аргументација бла је лингвистичка, заснована претежно на упоредној славистици и чак на индоевропеистици. Али није само ученост оно што импресионира у Даничићевом полетно писаном научном првенцу. Надмоћна, неумољива логика, ја сам знак несвакидашње даровитости, просто је сатрла Хађићеве ставове.
Даничићев Рат за српски језик и правопис битно је допринео победоносном завршетку Вуковог борења. Може се чак поставити питање да ли би без тога дела тријумф икада био тако потпун. Додуше, исте 1847. године изашли су и Вуков превод Новог завјета, прва збирка песама Бранка Радичевића и Његошев Горски вијенац- све књиге које су својим естетским квалитетима рушиле тврдњу да чист народни језик није добар за уметничку књижевност. Али то је било само једно од двају отворених питања. Што се тиче правописа, аргумент је задржала само Даничићева књижица. Уосталом, ни она није донела брз преокрет. Даничић је и касније морао писати полемичке чланке, а као професор београдског Лицеја, односно Велике школе од 1859. до 1864. године, одлично је утицао на схватање младог поколења интелектуалаца у Србији. Коначан обрт је наступио око 1863., када су књиге штампане Вуковском азбуком први пут бројем надмашиле оне објављене старим правописом.
Даничић је био и кодификатор новог књижевног језика. Његова Мала српска граматика из 1850. , касније прерађена у Облике српског језика, остала је приручник за консултовање и равнање, а он сам је бдео над текућом књижевном продукцијом и оцењивао језичку правилност у приказима које је објављивао, али и у приватним писмима, обраћајући се лично ауторима и уредницима. Хвалио је добре примере и немилосрдно се орушавао на грешнике, замерајући се понекад и пријатељима. Он је родо
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET